Зграда Владе Републике Србије, на углу Немањине и Кнеза Милоша, представља прво јавно здање подигнуто у Београду за потребе државне управе новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије.
Саграђена је као Палата Министарства финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија) између 1926. и 1928. године, са изведеном доградњом, која се сматра једним од најбољих решења у српској архитектури, 1938. године по плановима истог архитекте. Својим изузетним остварењем у области јавне архитектуре, Краснов спада међу најзначајније градитеље Београда између два светска рата. Kонкурс за ово здање, био је анониман и на њему је победио Николај Краснов један од плејаде руских интелектуалаца коме је Србија тог доба била уточиште. Краснов је као царски архитекта своје најплодније године поклонио управо Србији. Краснов је у раздобљу од 1925. до 1928. године пројектовао и реализовао низ јавних грађевина међу којима су, поред здања Владе Србије, тадашње Министарство шума и руда, пољопривреде и вода (данас Министарство спољних послова Србије), Државни архив (данас Архив Србије), цркву Ружицу на Калемегдану, цркву на Опленцу, парк Мањеж...
Зграда је конципирана у виду затвореног квадратног блока, неправилног облика, са унутрашњим двориштем и репрезентативним фасадама. Специфичност просторног решења представља средишњи троспратни дијагонални тракт у унутрашњем дворишту, са великим салама на све три етаже. Зграда је замишљена као двоспратна грађевина са сутереном. Спољашња обрада зграде изведена је у вештачком камену, уличне фасаде оживљене су применом другостепене пластике и декоративним решењем бочних ризалита. Репрезентативни изглед грађевине остварен је посебним истицањем угаоног заобљеног дела, надвишеног куполом, од којег се према улицама развијају монументално решене фасаде са испадима истурених венаца, оквира око прозора и стубова ојачаних прстеновима. Увучени и истурени сегмент фасаде стварају контраст светлости и сенке што потцртава пластичност фасаде и доприноси свечаном утиску грађевине.
Изостанак уобичајених државних знамења надокнађен је постављањем симболичне бронзане статуе на врху куполе, рад вајара Ђорђа Јовановића, нешто измењене скулптуре Велика Србија, коју је Јовановић израдио још 1901. године. Статуа представља персонификацију Југославије/Србије, проказану у виду девојке са венцем на глави која у десној руци држи високо подигнуту бакљу, а левом придржава штит на којем је у плитком рељефу представљен српски грб (крст са оцилима). Овај мотив, девојке налази се данас удесном углу личних карата свих грађана Србије као холограмски знак. На кружном угаоном ризалиту зграде, између прозора трећег спрата, постављене су статуе Плодности, Занатства, Индустрије и Меркура, изведене у вештачком камену, и упућују својим значењем на просперитет и плодну будућност државе. Прва фигура са чекићем и посудом у рукама представља персонификацију занатства. Фигура са рогом изобиља симболизује плодност, доноси срећу и тумачи се као жеља за богатом будућношћу државе и друштва. Фигура са индустријским точком у рукама симболизује динамизам индустријског развоја. Скулптурални низ завршава се фигуром Меркура, римског бога трговине. До реализације овог Красновљевог пројекта ниједна грађевина у београдској архитектури није имала толико слободних фигура које симболишу функцију институције. Дограђени спрат изведен 1938. године искоришћен је за постављање декоративних хералдичких мотива, што је представљало недостатак првобитне фасаде.
Унутрашњост зграде прати важност и репрезентативност објекта. Очувани делови оригиналног намештаја, такође дело архитекте Краснова, распоређени су по просторијама овог здања. Простор зграде уређен је претежно као радни простор са мањим делом за протоколарне потребе. Радни простор обухвата кабинете председника и потпредседника Владе, генералног секретара, као и канцеларије запослених у стручним службама Владе – канцеларије Генералног секретара, Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за сарадњу с медијима. У централном делу на првом спрату смештена је сала у којој се одржавају седнице Владе, аутентичног изгледа са очуваном дрвеном ламперијом, лустером и апликама на зидовима из периода изградње. У протоколарне сврхе користи се мањи број салона. Раскошне кристалне лустере, поклонила је краљевини Србији, Влада Чешке тада чувена по фабрикама бохемишког кристала. Један од тих лустера, страдао је у НАТО бомбардовању 1999. године. Поједине сале намењене су потребама заседања радних тела, одбора, комисија. Зграда поседује на трећем спрату Собу за поклоне коју нема ни једна институција ове врсте у Београду. У њој се чувају сви поклони које су премијери добијали за време свог мандата.
Ово Здање имало је бурну прошлост као и сам Београд и држава. У њему је била смештена немачка команда а за време Другог светског рата је зграда бомбардована. Такође, бомбардована је и 1999. године а идејно решење реконструкције тог дела зграде добило је прво место на такмичењу у Москви. Зграда у коме је смештена Влада Републике Србије представља антологијско дело међуратне архитектуре које одсликава амбициозне потребе наручиоца да нову државу репрезентују снажним архитектонским језиком. Прва послератна администрација смештена је у овој згради док је зидана Палата Србије. То здање такође ће показати снагу једне нове државе.